Fibromi

Šta su fibromi?

Fibromi su benigne izrasline na koži, a nastaju kao posledica prekomernog grupisanja ćelija vezivnog tkiva na jednom mestu. U većini slučajeva se javljaju u predelu glave, na vratu i trupu, na koži kapaka, na pregibnim regijama – pazuhu i preponama. Ako su u većem broju mogu biti raspoređeni po čitavom telu. Dokazano je da u više od 50% slučajeva pacijenti sa fibromina imaju HPV virus za koji se smatra da je razlog njihovog većeg broja na telu.

Zašto nastaju i kako izgledaju fibromi?

Fibromi su uglavnom ovalnog ili okruglog oblika, jasno su ograničeni i najčešće su uskom peteljkom vezani za podlogu, međutim nekada imaju široku bazu. Baza fibroma je tamnija od okoline kože, a sam fibrom može biti meke ili tvrde konzistencije. Veličina fibroma je od nekoliko milimetara do nekoliko centimetara u prečniku. U predelu prepona i pazuha imaju uglavnom modriju boju ili su blago hiperpigmentisani.

Istraživanja su pokazala da na pojavu fibroma utiče gojaznost, narušeni hormonski balans u telu, hronična iritacija i genetska predispozicija.

Ljudi u srednjim godinama uglavnom su skloniji ovim pojavama, a sumnja se i da je mogući uzrok nastanka ovih benignih izraslina i prisustvo HPV virusa u organizmu.

Koje vrste fibroma postoje?

Fibromi su benigne izrasline od fibroznog odnosno vezivnog tkiva. Nazivaju se i fibroidi, miomi, fibromiomi i miofibromi. Formiraju se kada ćelije kože počnu da rastu i da se razmnožavaju u velikoj meri.

Postoji više vrsta fibroma:

• Periungualni fibromi: Rastu blizu noktiju na prstima ruku ili nogu.
• Fibromi materice: Oni se razvijaju u materici.
• Angiofibromi: Male papule koje mogu da se razviju na nosu i obrazima.
• Dermatofibromi: Dermatofibromi su izrasline koje se obično pojavljuju na nogama i rukama.
• Plantarni fibromi: To su stvrdnute mase koje mogu da se pojave na svodu stopala.

Mogu da se pojave bilo gde na telu. Neki ljudi imaju fibrome na jeziku ili desnima. Postoje i fibromi na kostima.

Komplikacije fibroma

Bez obzira što su fibromi dobroćudne izrasline, oni se mogu povrediti, pogotovo ako se nalaze na delovima tela koji su izloženiji iritacijama i trenju (u predelu kaiša ili bretela). Povređivanje fibroma može biti jako bolno, a ukoliko se desi uvrtanje peteljke, može se javiti otok koji je praćen obilnim krvarenjem. Ukoliko se fibrom nalazi na prevojima (pazuh ili prepone), može se javiti svrab, iritacija i sekundarna infekcija, posebno u mesecima kada je napolju toplo.

Preporučljivo je preventivno uklanjanje fibroma , jer se na taj način izbegava rizik od uvrtanja peteljke i upalnih procesa koje ono može izazvati. Uklanjanjem fibroma takođe se sprečava rizik od njihovog daljeg širenja po telu, budući da je u nekim slučajevima dokazano prisustvo HPV virusa.

Radiotalasna metoda za uklanjanje fibroma:

Radiotalasna metoda se pokazala kao najbolja kada je u pitanju uklanjanje fibroma sa tela. Ova metoda je veoma jednostavna, bez krvarenja tokom intervencije i ne ostavlja ožiljke. Može se koristi lokalna anestezija, i ona se tada nanosi na kožu u obliku kreme ili injekcije. Osim toga, radiotalasna metoda je idealna i za fibrome na očnim kapcima, jer je potpuno bezopasna za oči.

Hirurška metoda za uklanjanje fibroma:

Ova metoda je takođe veoma jednostavna, brza i rutinska. Za ovu intervenciju se koristi kratkotrajna lokalna anestezija, te je i ova metoda bezbolna i bezbedna.

Nakon uklanjanja fibroma, na mestu na kom je bio fibrom, postoji mogućnost da ostane ožiljak, koji je potrebno mazati određenom kremom po preporuci lekara. Bilo bi poželjno da ne radite fizičke poslove nakon zahvata, kako biste izbegli znojenje i kako bi rana uspešno zacelila.

Pacijenti često mešaju fibrome sa mladežima, bradavicama ili keratozama, stoga je potrebno redovno ići na preventivne preglede i konsultacije lekara specijaliste.