Ateromi

Kako nastaju, izgledaju i gde se najčešće javljaju?

Najčešće se javljaju na licu, vratu, iza ušiju i leđima, a mogu se pojaviti i na bilo kom drugom delu tela. Mogu biti različitih veličina – od nekoliko milimetara do nekoliko centimetara. Nisu bolne promene izuzev ako ne dođe do upale ateroma.

Sadržaj ateroma je veoma gust i neprijatnog mirisa. Aterome ne treba mešati sa bubuljicama i ne treba pokušavati istisnuti sadržaj jer može doći do komplikacija u smislu inflamacije (upale).

Koji su uzroci ateroma?

Ateromi nastaju iz lojnih žlezda. Lojne žlezde proizvode sebum (ulje) koje oblaže kosu i kožu. Aterom nastaje kada se žlezda ili njen kanal zapuši ili ošteti. To se dešava uglavnom zbog povrede. Povreda može da bude ogrebotina, hirurška rana ili neka kožna bolest (akne). Ateromi sporo rastu tako da je povreda mogla da nastane nedeljama ili mesecima pre nego što zapazite cistu. Ostali uzroci ateroma su:

• Deformisani kanal lojne žlezde
• Oštećenje ćelija tokom operacije
• Sindrom nevoidnog karcinoma bazalnih ćelija – Ovaj sindrom je grupa defekata koji se genetski prenose. Poremećaj zahvata kožu, nervni sistem, oči, endokrine žlezde, urinarni i reproduktivni sistem i kosti.

Koji su simptomi ateroma?

Mali ateromi obično nisu bolni. Veliki ateromi mogu da izazovu nelagodnost ili bol. Ateromi mogu da se pojave na skalpu, licu, vratu i na leđima. Postoji nekoliko odlika:

• Meke grudvice ili kvržice pod kožom
• Sporo rastu
• Uglavnom ne izazivaju bol
• Mogu da imaju rupicu u sredini (centralni punctum)
• Pomeraju se kad ih dodirnete

Neki ateromi mogu da budu iste veličine sve vreme, a drugi se povećavaju. Ateromi koji rastu mogu da izazovu bol, pogotovo ako su upaljeni.  Ateromi mogu da se inficiraju. Kada su inficirani primetićete:

• Crvenilo kože
• Osetljivost ateroma
• Toplotu kože iznad ateroma

Aterom je atipičan ako ima sledeće simptome:

• Prečnik koji je veći od 5 cm
• Brzo izlazi opet nakon uklanjanja
• Pokazuje znakove infekcije kao što je crvenilo, bol ili gnoj

Kako se dijagnostikuju ateromi?

Većina lekara može da dijagnostikuje aterome pregledom. U nekim slučajevima, lekar će da naruči biopsiju ili bris kože da bi eliminisao bolesti koje izazivaju slične izrasline. Dodatni testovi mogu da budu potrebni ukoliko želite hirurški da uklonite aterome.

Metode za uklanjanje ateroma:

1. Radiotalasna metoda uklanjaja ateroma

Ukoliko je promena manja (do 5mm) moguće je aterom ukloniti radiotalasnom metodom. U tom slučaju nije potrebno šivenje kože, a na mestu ateroma ostaje krasta nakon čijeg otpadanja ne ostaje ožiljak.

2. Hirurška metoda uklanjanja ateroma

Nekad aterom može toliko da naraste da počne da ometa svakodnevne aktivnosti. U tom slučaju treba da se ukloni. Uklanjanje ateroma se obavlja hirurškim putem. Procedura uklanjanja se obavlja u  lokalnoj anesteziji. Lekar će verovatno da sačeka da se smiri upala ili infekcija pre nego što ukloni aterom. U tom slučaju je manja verovatnoća da se aterom ponovo pojavi.

Oporavak posle uklanjanja ateroma

Uklanjanje ateroma je minimalno invazivna intervencija nakon koje je oporavak često brz i lak. Može doći do komplikacija pri oporavku ukoliko se rana inficira. U slučaju infekcije dolazi do otoka, upale kože, bola i lokalizovanog celulitisa. Posle ekscizije može da se javi infekcija, oštećenje okolnih tkiva, ožiljno tkivo i krvarenje. Ukoliko je aterom hirurški uklonjen i postoji otvorena rana onda je potrebno nekoliko nedelja da rana zaraste.

Oporavak nakon intervencije je individualan, može da traje od 7-10 dana u zavisnosti od veličine, vrste ateroma kao i vrste hirurške intervencije.

Ukoliko primetite da se ovakva promena nalazi na Vašem telu, posavetujte se sa hirurgom, omogućite tačno postavljanje dijagnoze i rešite problem koji je nasao na koži.